Škola zdravlja

Program Škole zdravlja zasnovan je na najvažnijim zajedničkim karakteristikama hroničnih oboljenja: vodeće su na listama razboljevanja i smrtnosti, proizvode značajne ekonomske gubitke, nastaju lagano i neprimetno, traju čitav zivot i ne mogu se izlečiti, u velikoj meri zavise od faktora rizika, njihovu pojavu je moguće sprečiti a posledice ublažiti.

Kada je reč o kardovaskularnim oboljenjima kao dominantnim među hroničnim, vrlo su indikativni pokazatelji SZO, prema kojima je naša zemlja na prvom mestu po broju novootkrivenih slučajeva angine pektoris i po umiranju od ove bolesti, u Evropi u poslednjih 15 godina. Očigledno je prisustvo opšteg stresa postraumatskog vremena u kojem živimo.

Pored opšteg i pojedinačnog stresa važni faktori rizika koji doprinose nastanku i razvoju KVO su fizička neaktivnost, povišen krvni pritisak, gojaznost, dijabetes, povišene vrednosti holesterola i triglicerida i pušenje. U našoj sredini najučestaliji su pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom i povišenim vrednostima masnoća u krvi.

Određeni tip gojaznosti utiče na povećanje rizika razboljevanja od KVO-odnosno infarkta, naročito abdominalna gojaznost gde dolazi do gomilanja masnog tkiva oko organa u trbušnoj duplji. Smatra se da je faktor rizika za dobijanje infarkta miokarda ukoliko je obim struka kod žena veći od 88 cm, a kod muškaraca prelazi 102 cm.

Programske aktivnosti škole zdravlja

obuhvataju edukacione i motivacione tehnike u eliminisanju faktora rizika, primenu fizikalno-drenažnih metoda, demonstriranje i primenu fizičkih vežbi u parteru i na spravama, uz nadzor lekara. Sve aktivnosti su programski, metodološki i po dinamici definisane prema različitim ciljnim grupama i sprovode ih edukovani zdravstveni radnici.

Škola zdravlja svojim aktivnostima obuhvata:

zdrave građane,
građane kod kojih su otkriveni faktori rizika i
građane sa manifestnim zdravstvenim problemom ili oboljenjem.

Zdravi građani koji nemaju faktore rizika, biće edukovani kako da ih izbegnu i kako da dugo u budućnosti sačuvaju potpuno zdravlje.

Kod građana kod kojih su identifikovani faktori rizika, njihovo suzbijanje i eliminacija obavlja se zdravstveno-vaspitnom intervencijom usmerenom ka promeni ponašanja, navika i stilova života rizičnih po zdravlje.

Građani sa zdravstvenim problemom ili oboljenjem, usluge škole koriste sa ciljem da eliminišu faktore rizične po zdravlje, ublaže simptome obolenja, zaustave dalje napredovanje postojeće bolesti i spreče pojavu novih oboljenja.

Program korekcije ishrane i fizičkog vežbanja

Programske aktivnosti škole zdravlja dizajnirane su shodno antropometrijskim karakteristikama svakog pojedinca i prisustvu i karakteristikama faktora rizika.

Posle utvrđivanja životne dobi, mera visine i težine, vrednosti TA, načina ishrane, prisustva i vrste gojaznosti (body mass index), laboratorijskih parametara (holesterol, trigliceridi), svakom pojedinačno predlaže se korekcija načina ishrane. Na taj način se izbegavaju dugotrajne dijete i izgladnjivanje, a pristupa se izbalansiranom odnosu unosa i trošenja, odnosno unosu hrane čija kalorijska vrednost ne prelazi količinu utrošene energije, a shodno utvrđenim standardima.

Svaki oblik fizičke aktivnosti (povremeni rekreativni sport, pešačenje, aerobik i si.) dobrodošao je ali i nedovoljan. Većina studija ukazuje da fizički trening prosečno snižava povišen krvni pritisak za 6-7 mmHg i dovodi do smanjenja moždanog sloga za 42%. Brzi hod i vožnja biciklom smanjuju sistolni pritisak za 12 mmHg a dijastolni za 6 mmHg.

Za prevenciju KVO savremeni program fizičke aktivnosti mora da sadrži vežbe za mišićnu snagu, pri čemu jačina opterećenja mora da bude individualna. Fizičke vežbe koje se praktikuju jedanput nedeljno ostavljaju jedva primetan trag na organizam, dva puta nedeljno imaju jači efekat, a idealna mera za vežbanje je tri puta nedeljno. To važi za sve uzraste.

Nema opšteg pravila koliko vežbe treba da traju, već svakom pojedincu prema njegovoj muskulaturi, uzrastu, načinu života, stručnjak - lekar treba da odredi fizičku aktivnost, ali tako da sve grupe mišića budu angažovane.

Posle četerdesete godine neophodno je vežbanje pod stručnim nadzorom lekara. Potrebani su duži vremenski periodi za oporavak. Ako se organizam maksimalno napregne potrebno je od 48-78 sati za potpuni oporavak (kod profesionalnih sportista primenjuje se sistem nepotpunog oporavka, što vremenom trajno iscrpljuje organizam, pa zbog toga i nije koristan za zdravlje).

Treninzi od 5 ili 6 puta nedeljno nisu više za ovu životnu dob, jer telu je potrebno više vremena za oporavak. Mora se znati da oporavak znači i adekvatan san, vrlo važan aspekt zdravlja koji ljudi u trci sa vremenom zanemaruju.

Fizička aktivnost - trening je prema stavovima američkog udruženju za srce, sastavni deo terapije kod bolesnika koji su preživeli infarkt miokarda. Radi prevencija srčanog udara i smrti kod bolesnika koji imaju koronarnu bolest, ukazuje se na značaj vežbanja od 3 puta nedeljno, koje je dopunjeno i većim dnevnim aktivnostima (pešačenje, rad u bašti i sl.)